● Rekao je Ibrahim: “Ponekad mi duša nešto došaptava, ali me ne spriječi da to izustim, ništa drugo osim bojazan da budem sa tim iskušan.” (El-Gibetu ven-nemimetu, str. 150)
● Rekao je Hasan: “Govorilo nam se da će onoga ko bude korio svoga brata zbog grijeha za koji se on već pokajao, Allah iskušati istim tim grijehom.” (imam Ahmed, Zuhd, str. 342)
● Ešheb, rahimehullah, rekao je: “Govorili bi: ‘Nije shvatio vjeru onaj ko ne čuva svoj jezik.” (imam Ahmed, Zuhd, str. 331)
● Muhammed b. Sirin rekao je: “Najviše greški imaju oni ljudi koji spominju i prepričavaju greške drugih ljudi.” (El-Mudžalese ve dževahirul-ilm, str. 423)
● Abdullah, radijallahu anhu, rekao je: “Tako mi Onoga pored kojeg nema drugog boga, ništa na dunjaluku ne zaslužuje da bude duže u pritvoru od jezika.” (Ebu Davud, Zuhd, str. 159)
● Vehb el-Mekki rekao je: “Da ostavim gibet (ogovaranje), draže mi je nego da mi se dâ čitav dunjaluk, od kada je stvoren pa sve do njegovog kraja, te da ga udijelim na Allahovom putu.” (Tenbihul-gafilin, str. 179)
● Rekao je Abdullah, radijallahu anhu: “Nije dozvoljeno slagati kada se šališ ni kada si ozbiljan, niti je dozvoljeno djetetu nešto obećati, potom mu to ne dati.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 543)
● Gazi b. Kajs rekao je: “Nisam slagao od kada sam postao punoljetan.” (Sijer ealammin-nubela, 9/323)
● Ammar b. Jasir, radijallahu anhu, malo je pričao, a mnogo šutio. (Hiljetul-evlija, 1/145)
● Bišr b. Haris rekao je: “Strpljivost je šutnja, a šutnja je dio strpljivosti. Nikada neće biti ponizniji onaj koji priča od onoga koji šuti. Osim učenog čovjeka, onoga koji priča gdje treba i šuti gdje treba.” (Hiljetul-evlija, 1/341)
● Ibrahim et-Tejmi rekao je: “Vjernik prije nego što nešto izusti – razmisli. Ako je to dokaz za njega, progovorit će, a ako je dokaz protiv njega – prešutjet će.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 421)
● Junus b. Ubejd rekao je: “Nema nikoga da čuva svoj jezik a da se to neće vidjeti na njegovim ostalim djelima.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 60)
● Prenosi Samed b. Jezid da je čuo Fudajla kako kaže: “Neki bi se od nas čuvali govora od džume do džume.” (El-Ver’u, str. 100)
● Rekao je Jahja b. Ebu Kesir: “Kada kod muslimana vidiš dva svojstva, znaj da se iza njih krije veliko dobro. To su čuvanje jezika i čuvanje namaza.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 564)
● Abdullah b. Tavus rekao je: “Otac mi je oporučio sljedeće: ‘Sine, druži se sa pametnima, bit ćeš pripisan njima pa makar i ne bio od njih, a nemoj se družiti sa neznalicama, bit ćeš pripisan njima pa makar i ne bio od njih. Svaka stvar ima svoj cilj, a cilj svake osobe treba da bude lijep moral.’”
● Prenosi Ahmed b. Ishak b. Mensur da je njegov otac upitao imama Ahmeda: “Šta je to lijep ahlak?”, pa je rekao: “Da podnosiš ono što te zadesi od ljudi.” (Šuabul-iman, 6/261)
● Habib b. Ebu Sabit rekao je: “Od lijepog morala čovjeka je, kada se obraća nekome, da ga gleda u lice.” (Šuabul-iman, 6/8525)
● Fudajl b. Ijad rekao je: “Druži se sa onima koji imaju lijepo ponašanje, jer doista je u njemu dobro. I ne druži se sa onima koji imaju ružno ponašanje, jer doista je u njemu zlo.” (Šuabul-iman, 6/87044)
● Rekao je Ebu Kulabe: “Ako saznaš nešto o svom bratu, što ti nije drago, nađi mu opravdanje, a ako mu ne nađeš opravdanje, onda reci: ‘Vjerovatno on ima opravdanje, ali ga ja ne znam.’” (Revdatul-ukala, str. 184)
● Fudajl b. Ijad rekao je: “Tako mi Allaha, nije ti dozvoljeno da bespravno uznemiravaš psa ili svinju, pa kako onda da uznemiravaš muslimana!?”
● Rekao je Hasan: “Govorilo se da je najljepši moral vjernika – oprost.” (imam Ahmed, Zuhd, str. 349)
